Пријатељи као странци…

Чувај твоје срце…
21. октобра 2017.
Не могу да поднесем…
23. октобра 2017.

У овом животу, пуном искушења и ветрова који ломе, не постоје већи странци који могу бити, од оних који су вам били нека тако блиски, и превише блиски…

Били су превишу близу, у вашим животима, опседајући сваки тренутак вашег живота, јер сте ми то већ допустили…

А кад дође тренутак кад се повуку у своје мале љуштуре, оне мале љуштуре које су из користи, без и мало душе, без срца, без ичега…

Постају ваши највећи непријатељи, јер сте им узели оно чиме су се данима, недељама, месецима, годинама хранили…

Људи који су кроз свој живот ишли са маскама, не показујући своје право лице, попут старих Грка…

Тако вам се и деси кад сте давали превише себе, своје животе подредили особама које то не заслужују, дали сте онима који не знају ценити ништа, онима којима ништа није свето…

Пазите у овом животу, поготово у данашњим данима, где је црно постало бело, а бело црно, коме дајете своје поверење, јер вас може скупо коштати, узети вам део душе, уништити срце, ваш живот…

Поверење се не даје свакоме, ма колико вам даривао „топлих“ осмеха, ма колико вас „храбрио“, јер се поверење не даје свакоме…

Кад требате нешто да урадите у животу, само питајте „ пријатеље“, и шта год вам они кажу, само урадите супротно…

Нећете погрешити, јер то су особе од „ поверења“…

Оставите одговор