Господ као љубав…

Јесења киша у ноћи…
19. октобар 2017.
Кад би ме неко питао…
20. октобар 2017.

Понекад се запитамо, опитујући у животу, шта је хришћанство..

Хришћанство је једна дивна вера, која подразумева сусрет са самим Богом у човечијем срцу, очишћеним од греха. Оно представља искуство борбе са самим собом, сав живот је борба и главно поприште се смешта у људско срце…

Ако би били искрени према сами себи, у нашем срцу би могли наћи и видети само таму оличену у греху, страсти, пожуди, хаосу. Само благодати Божја са вољом човека може да очисти и прочисти уморно људско срце…

Међутим, неопходан је напор који морамо да уложимо у тој борби. Свети говоре да почета спасења почиње увиђањем грехова које имамо. Прво дејство благодати је зрако усмерен у дубину душе у коме човек види себе огреховљеног и откривају се страсти у срцу, та чудовишта која нас убијају…

Да би свако од нас досегао РАЈ, прво треба да увиди сопствени ПАКАО. У својој души може да се избори са својим мучним стањем кроз покајање. Једини пут који води ка Небу, ка Богу, води кроз покајање…

Уколико не спознамо своје грехове, кривицу, разврат који носимо у себи, не можемо да се променимо, покајемо и примимо Божју благодат у себе. Не можемо да ступимо у нове односе са Богом и људима, зато је неопходно да сваки грех буде очишћен покајањем…

Најстрашније је кад човек престаје да увиђа свој грех, несвестан пада и оправдава себе, и у том случају човек није болестан, него постаје духовно мртав. Сваком човеку, па била то и тајна срца, потребна је љубав чија топлина греје душу сваког човека, па и човека који је починио најстрашнији злочин…

Апостол Јован Богослов у Јеванђељу открива свету ново име за Бога: ЉУБАВ…

Свети Јован Златоусти говори да Господ више воли човека него сав видљиви свет. Читав свет је ништаван пред једном људском душом, свет у ком су речи ЉУБАВ и СЛОБОДА, две најизопаченије речи…

 

Оставите одговор