Жена уморног лица…

Духовна одговорност према потомцима и прецима…
11. октобар 2017.
Недостајеш ми…
11. октобар 2017.

Уморног лица, свакога јутра,

Док се звездано небо на починак спрема,

У души се њеној припрема бура,

И даље је она пожртвована  жена…

Поглед један ка својим анђелима,

Говори много, колико је мудра,

Одлучна је она, да на својим крилима,

Подари њима боље сутра…

Нови дан, пун нових искушења,

Јесења киша по прозору пада,

Ни мука нова одлуку не мења,

Да њима буде  добро, као до сада…

Отишао је он, оставио је саму,

Ни јецаји нису довољни били,

Није желела да прави велику драму,

Кад су јој истину сурову јавили…

Знала је да мора храбра бити,

Бог је велики, Он ће помоћи,

Награду за патње она ће добити,

За многе сузе у тихој ноћи…

 

Оставите одговор