Па ето, могу ти рећи да ми недостајеш и вечерас…
Ништа више него претходне вечери…
И ништа мање од следеће вечери…
Али нећу ти то рећи…Наравно да нећу…
Осетићеш ти то већ и сам, као што и ја осећам..
да негде некоме недостајем …
Да негде неком припадам…
Да ће ме неко волети таква каква јесам…
Волети ме због мана, и кад ме други буду мрзели због врлина…
Да ће ми скидати звезде са неба, и кад ме други буду бацали у прашину…
Да ће у мени видети Сунце, и док јесења ноћ лишће кида…
Да, могу ти рећи да ми недостајеш и вечерас, као и сутра што ћеш…
Али, нећу ти то рећи, не, наравно да нећу…
Јер, осетићеш то већ и сам, кроз ветар који ти косу милује…