Да ли је душа бесмртна…

Према хришћанском учењу, Бог није Бог мртвих, него Бог живих. По смрти човековој, долази до раздвајања душе од тела, тело се враћа у земљу, а душа остаје цела и бесмртна…

Откривање Божије, али и сам разум људски, нас уверавају да душа човекова по смрти тела не умире него остаје да живи и даље. Она се не распада заједно са телом. Сила која уништава тело, не може ни у ком случају наудити души. У то нас уверавају у пуној светлости, одређени делови Старог и Новог Завета. Апостол Павле је заиста у праву кад каже да би сва наша вера била узалудна и да бисмо ми били најнесрећнија бића на овој планети,уколико не би било бесмртности. Утолико пре се, заиста, на један одређени начин и „ дивим“ атеистима, јер уколико не постоји Бог, зашто би се уопште мучили у овом свету, одрицали, били поштени…

Кад их питате зашто, одговори су разни. Један од њих је, на пример, деца. То је заиста лепо, треба васпитавати и подизати децу, али да ли, на жалост, постоје и примери где деца издају своје родитеље, понашају се према њима насилнички, уцењивачки, и самим тим пропада сва њихов труд уложен у њих…

Потом, ту су и разне философске, идеолошке, политичке идеје водиље, које се на крају испоставе као један обичан прах и пепео у овом свету. Треба ли спомињати шта се догодило српском народу у протеклих 30-так година, када је робовао одређеним идејама, потирући и затирући своју веру, зарад „ виших“ идеолошких циљева, који су се на крају испоставили као веома погубни по нас…

Чему онда сав наш труд, ако после нас све то ионако пропада, нестаје, губи се у бескрају…

Да није бесмртности душе…

Живот душе се простире и после гроба, где она преноси начин мишљења, правила и наклоности, које је на земљи стекла и имала. Одвајањем душе од тела, излази се из оквира ограниченог времена и простора, јер су то појмови везани за тело, а не за дух. Свето Писмо и здрав разум нас учи да је човекова душа дух, те да нема никаквих потреба за телом ради продужетка своје егзистенинције. Душа после смрти тачно расуђује, мисли и јасно сазнаје, како своје стање, тако и стање других. Постоји предивна прича у Новом Завету изречене из уста нашег Спаситеља, о богаташу и Лазару, и стању њихових душа по раздвајању од тела. Ту је показана и нераскидива веза са члановима Христове Цркве који остају на земљи,јер је Бог наш, Бог живих…

Безбројни примери постоје који нам указују на јављање душа светитеља, али и грешника, осталим члановима Цркве ради њихових уразумљивања и спасавања у овом свету. Немогуће је на овом месту навести све примере, којих заиста има доста. Својим јављањима, управо желе да се душе оних који су још у овом свету, спасу, те да измакну замкама лукавог и да се покају док још има времена, и док Господ то допусти…

Зато, поправимо се док још има времена, исправимо путеве наше, будимо храбри у борби против противника човековог и Божијег. Знајмо, да постоји један много лепши, праведнији свет, Царство Небеско за које се треба борити, место спокоја и мира, место где побеже свака жалост и туга…

Храбро, и кад паднемо, устанимо, знајмо да нас Господ увек чека, ту негде на вратима наших срца, да нам понуди Себе, Своје пречисто Тело и Крв, и да нас поведе путевима Спасења…