Стање душе после смрти…

Толико тога је што голица људску машту, толико тога што би човек желео да види, али му по Божијем Промислу није допуштено, за његово добро…

Међутим, да лу јављања мртвих могућа и да су се догађала, то не оспорава ни Свето Писмо, и потврда о томе се може пронаћи у тој дивној књизи. Још су стари Јевреји веровали у могућност јављања мртвих. У време док је Христос ходио овом напаћеном планетом, ова вера постаје свеопшта, јер између осталог то потврђује и наш Спаситељ причом о богаташу и Лазару…

У могућност јављања духова из другог света веровали су и апостоли, а најбољи пример је кад је Господ ходио по Генисаретском језеру, када су апостоли помислили да виде духа ( Мт. 14,26). За време Преображења Господњег на гори Тавору, са Господом су бли и Мојсеј ( умро пре 1500 година), и Илија ( пре око 800 година). По Васкрсењу Спаситељевом, многи умрли су устали из гробова и показали се становницима Јерусалима…

Међутим, да ли ће се душе свих умрлих наћи на истом месту и у истом стању…

Свето писмо нас учи да се душа, по раздвајању од тела, подрвгава Посебном Суду, за разлику од општег или коначног, Страшног Суда. На Посебном Суду суди се се свакој души посебно и одређује место до свеопштег васкрсења и Страшног Суда….

Зато су веома битне молитве за наше преминуле, како би се олакшало њима на оном свету. Поред молитви, веома је корисно и лепо вршити, давати и милостињу, јер управо је она која спира грехе и нас и наших упокојених. Један мали део новца, који би и онако могли потрошити на непотребне ствари, могли би дати некоме коме је заиста потребно,  сиромаху који пружа испуцалу руку, самохраној мајци која са муком подиже дечицу. Наше мало, некоме је огромно…

А тек колико ће Господ доделити и опростити многе грехе зарад милостиње…

Веома је важно да знамо, како сејемо, тако ћемо и жњети, каквим судом судимо, тако ће нам се и судити…