Припреме за смртни час…

Тихо, најтише…
25. септембар 2017.
Ако си друг…
26. септембар 2017.

Image: 0154743257, License: Rights managed, Restrictions: Not available for license to or for use in the following territories: Argentina, Brazil, Chile, Costa Rica, Ecuador, Japan, Mexico, Peru, Spain, Uruguay and Venezuela. For multi-territory license please contact your Corbis Account Representative. Not available for license to or for use in Colombia, Czech Republic, Estonia, Finland, Greece, Israel, Korea, Norway, Philippines, Portugal, Romania, Russia, South Africa, Sweden, Switzerland, Thailand, Turkey, and the United Arab Emirates. Not available for use in Corbis Merchandise., Model Release: No or not aplicable, Credit line: Profimedia.com, Corbis

По милостивом Промислу Божијем, није нам откривен час наше смрти, па би требало управо због тога да се више бринемо и молимо, да би наш крај био без бола и миран, и да бисмо дали добар одговор на Другом и Страшном Христовом суду…

Неопходно би било да се непрестано сећамо смртнога часа, да би приликомм пада у грех, могли брзо да се исповедимо пред нашим духовним оцем, при том не одлажући дан за покајање, како то и чинимо због наше лењости и лажне безбрижности које нас окружује…

„ Има времена за покајање, кад остарим“, могу рећи само неразумни и лењи људи, јер уколико не знамо да ли ћемо дочекати и сутрашњи дан, како можемо до старости да одлажемо своје поправљање и припремање за смрт? Зар смо ми дуговечни и зар нам се не пружа прилика да видимо и младе људе, који болују од тешке болести, којима, на несрећу, није до оплакивања грехова, пошто је душа заузета ужасом саме смрти…

Какво покајање и обраћање Господу за учињена дела може бити у стању кад телесна страдања доводе до бесвесног стања или до стања слабе свести, без храбрости и снаге…

Треба се раније припремати за смрт. Тад ћемо се и ми боље носити мишљу о смрти и самим тим сабирати вечна блага за Вечност. У том случају нам неће изгледати страшан прелазак из једног стања свести у други, вечни. При сусрету са јаким искушењем, пред страшним изгледом  смрти, гасиће у нама порочне страсти, а чисти пламен љубави према Богу гореће у нама без гашења…

Једном је један мудар човек рекао…

У свим делима својим сећај се своје смрти, и никад нећеш сагрешити…

Оставите одговор