Из смрти у живот…

Потражи ме…
24. септембар 2017.
Тихо, најтише…
25. септембар 2017.

Једна од неизбежних и  веома тешких животних тема везана је за смрт. О свему што може да нас задеси у животу, ми можемо само да претпостављамо, међутим једино извесно што нас очекује је смрт. Рођењем детета, родитељи почињу да га васпитавају, да ће доживети старост, да ће бити здраво, богато, поштено, по могућству славно, паметно, изнад свих, и све ово спада у домен претпоставке, међутим по питању смрти, то нико не може бити сигуран, дан, ноћ, увече, ујутру…

Нико од нас са сигурношћу не може рећи да ли ће дочекати ноћ, или следеће јутро, јер многи одлазе на спавање здрави, а ујутру их затичу мртве, као и што многи уставши пуни живота, не дочекају вече. Један од многобројних примера је и Валтазар, халдејски цар, који је био у снази и здрав, веселећи се са својим дворјанима до иза поноћи и уопште и није помислио на смрт, али рука смрти га покупи те ноћи…

Примери постоје и у Светом Писму Новог Завета, пример јеванђелског богаташа, чију душу Бог затражи током ноћи, иако се пре тога радовао пуним житницама и многим добрим за више година ( Лк. 12,18-21)? Да ли је он као сластољубац, помишљао да ће га те ноћи смрт покупити…

Сви људи су смртни и морају умрети. Ова истина се потврђује свакодневно и сваког минута, и не требају никакви докази за то. Својим рођењем човек почиње да умире, не знајући часа и минута кад ће се то догодити. Пошто не знамо ни време ни место где нас смрт очекује, треба да се припремамо да је сретнемо, не са страхом и ужасом, него припремљени за будући загробни живот…

Јер, наше душе ће и после наше смрти живети вечно, те смрт представља само прелаз из привременог живота у вечни, у коме ћемо примити награду или казну, какву смо сами сковали у овом телесном животу…

Јер, како смо сејали, тако ћемо и жњети…

Оставите одговор