Прича о талантима и наш живот…

In vino veritas…
22. септембар 2017.
Потражи ме…
24. септембар 2017.

Јер као што човек полазећи на пут позва своје слуге и предаде им своје имање, те једном даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме према његовој моћи, и отпутова. Онај што прими пет таланата одмах оде, послова с њима и стече других пет. Исто тако и онај са два стече друга два. А онај који прими један, оде, ископа јаму у земљи и сакри новац свога господара.

 

После дугог времена дође господар оних слугу и стаде се обрачунавати с њима. И приступивши онај што прими пет таланата донесе других пет таланата говорећи: господару, пет таланата ми предаде, види, зарадих других пет таланата. Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара. А пришавши онај што прими два таланта рече: господару, два таланта ми предаде; види, зарадих друга два таланта. Рече му господар његов: добро, слуго добри и верни, у малом си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост свога господара. А пришавши онај што је примио један талант рече: господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и скупљаш где ниси вејао; побојах се, одох и сакрих твој талант у земљу; види, имаш своје.

 

А господар његов одговори и рече му: зли и лењи слуго, знао си да жањем где нисам посејао и скупљам где нисам вејао. Требало је дакле да даш мој новац мењачима, и ја бих по доласку узео своје с каматом. Стога узмите од њега талант и дајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има даће се и претећи ће; а од онога који нема – узеће се и оно што има. А некориснога слугу избаците у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.

— Еванђеље по Матеју, 25:14-30 (превод Емилијан Чарнић)

 

Једна од многих алегоријских прича које нам је оставио Господ у наслеђе, како би могли да што боље организујемо свој живот…

Таланат ( таленат) је био јединица мере, односно средство обрачунског плаћања у старом Свету. Наравно, овде у причи се не говори о неким новчаним трансакцијама ( модерним речником речено), него нам Господ управо скреће пажњу на таленте које добијамо у животу од живог Бога. Како и на који начин ћемо их употребити, зависи од нас самих…

У зависности колико ко од нас добије, толико ће се од нас и тражити. А бреме Христово није тешко, лако је, треба само уз Божију помоћ храбро ићи кроз живот, и попут Сејача, сејати, трудити се, бити храбар и спреман на многе изазове који нису лаки…

Не говорим овде о достизању светске власти, о неким високим положајима, скупим стварима, скупим аутомобилима, злату, свили и кадифи…

Овде је управо ствар о срцу, како ћемо се опходити и према ближњем свом, да ли ћемо га волети као што волимо себе, или ћемо то лицемерно посматрати попут лицемерних фарисеја у Христово време…

Трудимо се, па макар био то и најмањи труд током једног дана, вечери, једног трена, јер сваки труд Господ награђује, био он и најмањи. Не дозволимо да нас ветрови овог света сломе, понуде нам лажна уживања, којим ћемо постати робови, улетети у канџе, алкохола, наркоманије, разних других порока и нанети себи гнојне ране на нашој души…

Стражимо, јер не знамо кад ће Господар доћи и закуцати на врата наших живота, само да не буде касно…

 

Оставите одговор