Бесплодна смоква и мој народ…

Нови Завет, као један део Светог Писма, обилује прелепим мислима и причама, које нам показују саму суштину живота и оно што Господ дарује Својим даровима. У мору прелепих прича, једна од многих која ми се много свидела због своје симболике и оног што нам Господ у пренесеном значењу преноси је Прича о смокви…

Излазећи из Витаније са својим ученицима, Господ огладне. И видевши у даљини смокву, која је имала лишће, дође, не би ли нашао нешто на њој. Кад је дошао до ње,на њој не нађе ништа осим лишћа, јер не беше време смокава. Тада прозбори и рече: „ Не јео нико више рода од тебе до века!“. А његови ученици слушаху ( Мр. 11:12-15)…

Чудно, зар не, у први мах. Господ, препун љубави, милости, проклиње једну смокву која нема плода на себи. Зар је смоква крива због тога? О чему се ту ради, јер целокупно Свето Писмо има и те како свој смисао уколико се пажљиво чита и уколико се склопе коцкице како треба…

У библијско доба, смоква је спадала у основну храну и продавала се на тржници у Јерусалиму. Груда сувих смокава и грожђе су рецепт за библијски колач (1.Сам.25,18; 30,12). У Песми над песмама и Псалмима, она се помиње у контексту вредности, као врт мирисни и плодни. Уз маслину и лозу, стабло смокве има велику вредност, над њима се бди и они се чувају. Богат род смокве одражава Божију промисао и бригу за људски род. Она даје плодове у славу Божију. У Причама Соломоновим (27,18) каже се: Ко чува смокву, јешће рода њена. Ко негује смокву (овде је смоква духовна метафора за дух и душу, плодове Божије љубави), примиће награду и обиље плодова за свој рад, труд и верну службу…

Смоква у додиру са лозом упућује на место мира и тишине. За време Соломона, визија мира и хармоније међу људима на земљи приказана је речима: и сваки човек (Јуда и Израиљ) ће седети под својом виновом лозом и смоквиним дрветом, и никога се неће плашити. Увојци лозе у медаљонима на ранохришћанским мозаицима и смоквино дрво представљају Рај…

У параболи о Христовом проклињању неплодне смокве (Мт.21,19; Мк.11,13), указује се на духовну символику: Христос наилази на духовно мртво дрво, без духовног плода. То је и символ синагоге која није признала Месију Новога завета и не доноси плода, већ има само “лишће”, примену Закона, али не и плод Светог Духа. То се односи и на вернике који се држе правила и закона, а без Духа, без духовног плода и љубави. Они губе благослов Божији, као и неплодна смоква….

Може ли се то применити и на наш, несрећни народ? Да ли ми постајемо та бесплодна смоква, која ће се на крају само осушити и пропасти…

Погледајте и видите и сами како се понашамо…

Псујемо Бога на све стране, мајку, млеко, Исусову Крв…

Разне врсте злочина нас окружују, мито, корупција, младост се окреће идеалима који нам не приличе, о разним осталим пошастима које нас окружују и које нам намећу боље и да не причам…

Има ли наде, да ли се светлост налази на крају тунела, или је ово крај за моју земљу, за моју Србију…

Сматрам да и те како има. Иако шибани са свих страна негативним утицајима, имамо дивну омладину, омладину која тражи само мало љубави, поштовања, да им неко објасни неке ствари…

Видим у њима будуће Обилиће, Лазаре, Милице, великане српске историје…

Будуће Николаје, Јакове, Немањиће…

Не знам да ли ће бити високи, или ниски, али једно сигурно знам…

Биће то ВЕЛИКИ ЉУДИ…

Пред Господом…

Нека вас све драги Господ чува…