Зло рађање- готово суђење…

Један возач био је велики противник Бога и свега што је Божије. Мрзео је манастире и монахе и правио им пакости и штете где год је могао. Манастир светог Јована у Каблару је морао бити срушен због стварања језера,  подигнут је нови више језера, али је остао без пијаће воде. Због тога су морали да подигну водовод са друге стране Мораве и да га преко бране преведу на другу обалу, на којој је подигнут нов манастир. Овај возач, кад год је прошао овим путем, остављао је отворену чесму да истекне сва вода из резервоара и тако манастир остане без воде. Људи су га опомињали, а сестре манастирске молиле да то не ради, али он је још више пркосио, тако да су оне много пута плакале, мучећи се без воде. Али, чаша гнева Божијег кад се препунила, Бог му је платио по његовој заслузи…

Возећи једног дана камион пут терета из Чачка за Пожегу, кад је био близу манастирског имања, камион скрену са пута, удари у камене стубове, све их поломи и заједно са камион сурва се у језеро Мораве и погине…

Зато народна мудрост, на основу Божијег закона и вековног животног искуства, саветује: Учини добро, не кај се; учини зло- надај се…

Ко зло чини, зло ће и дочекати…

Зло рађање- готово суђење…

Ко уз ветар пљује, у очи му се враћа…