Једна љубавна…

Тишина је била свуда око нас,

Погледи су говорили више од тела,

Желела си мене, у мени тражила спас,

Гледала ме нежно, док те је душа болела…

Не, нисам могао те ноћи остати,

Снови су ишли далеко од тебе,

Због тебе ће велика пожуда постати,

Нисам могао да те пустим у вене…

Јер би могла део мога срца бити,

Постала би сламка живота мога,

Заувек у мојим мислима пребивати,

Душа би због тебе постала убога…

Да, ја одлазим на последњи пут,

Немој у мени доброту тражити,

Повијам се на ветру, дрхтим као прут,

Шта ли ће од мога живота бити…

Немој ме тражити у сновима својим,

Нити у звездама ноћним, бајним,

Увек ћу се Сањаром осећати твојим,

Онако заљубљеним, увек тајним…

Нећеш знати никад ко ти ово пише,

Можда је голуб, можда звезда снена,

Али покушај, у срцу твом нек се запише,

Значила си много, значила си више…