Смисао или бесмисао живота…

Отето- проклето…
30. август 2017.
Задушнице- спасење људске душе…
30. август 2017.

Рођени смо, живимо и умиремо…

Живот попут трептаја ока пролази поред нас, данас смо пуни снаге, великих снова, млади, јаки, а сутра већ старост куца на врата и све одједном нестаје испред нас…

Има ли овај живот било какав смисао, да ли да се веселимо, једемо и пијемо док можемо, јер ћемо ионако већ колико сутра нестати у тамном бездану, или ипак, постоји нека награда која нас чека после овог привременог живота…

Да ли ће нас богатство, слава, моћ или положај одржати у животу што дуже, или је то само једна пролазна етапа у нашем животу, која се не може повратити никада…

Шта је смисао живота, можда нам на један мистичан начин може објаснити следећа прича…

Једном, дође неком старцу, неки благородни младић који је управио био завршио своје образовање и ступио на самостални животни пут. Маштао је о својим будућим заслугама и наградама, о слави, почасти, богатству и власти, и све му је изгледало лепо у тој неизвесној, али на изглед светлој и срећној будућности. Изгледало му је да је утолико срећнији што је поседовао вишак снаге и био је спреман да на себе узме и испуни и најтежи задатак. Сав радостан журио је он ка свом уваженом духовном оцу да би са њим поделио своју радост.

А шта је старац урадио…

Као одговор младићевим изјавама о његовим успешно завршеним студијама, старац му је одговорио само једним питањем:

  • А после тога?
  • После ћу постати научник, прославићу своје име, постаћу чувен и стећу ћу угледан положај у друштву- одговорио је младић одушевљено.
  • А после тога?
  • После ћу се оженити добром девојком и постаћу срећан отац породице.
  • А после тога?
  • После тога, живећу окружен богатством и почастима- одговори лакомислено младић.
  • А после тога?- још једном упита старац.

Но, тада је младић схватио мисао благодатног старца и ћутао је док му се нису појавиле сузе у очима…

images-5

Треба ли ова кратка прича да сваког од нас наведе на озбиљна размишљања о кратком периоду нашег живота, и на блиски долазак смрти телесне, и на суд после смрти…

Благо ономе ко се често сећа своје смрти, тај неће лако пасти у грехе, и ако падне, брзо ће се покајати, јер је опасан страхом Божијим и молитвом…

Нека вас све драги Бог чува…

Оставите одговор