Отето- проклето…

Да ми је да будем што богатији, што славнији, да имам што више новца…

Да поседујем викендице, станове, да идем на море у монденска летовалишта, да зимујем у најелитинијим ски центрима…

Цена? Цена не постоји, гази све пред собом, ионако неће бити никог да ме казни, све преко везе, па макар други и страдао због мене, не занима ме цена мог успеха…

Али, да ли је заиста баш тако? Зар треба отимати, и бити на некој важној функцији по сваку цену, узети сиромашном, отети немоћном, смејати се слабијем…

Да видимо из следеће приче, да ли је то заиста баш тако, или треба и те како да поведемо рачуна у овом привременом животу шта и како радимо…

Јер, ако не волим себе, да ли не волимо и своју децу, своје потомство…

„ Правда гмиже, али стиже…“.

Пре Другог светског рата, у једном селу, живео је на далеко чувени насилник по имени Војин. Био је председник општине и првак тада владајуће партије. У својој општини и у околини је задавао страх свима. Његова реч се није смела порећи…

Иако је имао велико имање, био је толико грабљив и ненасит земље, да је свако парче земље имања узимао милом или силом. Помрачен савешћу, једног дана насрнуо је и на свог крштеног кума Алексу. Позвао га је, затражио да му прода забран да би ујединио своја два која се налазе око кумовог. Кум Алекса молио је и преклињао кума насилника да му не тражи забран, јер га не сме продавати због деце која не би могла живети без њега. Насилник је скочио и срдито узвикнуо: „ Ако нећеш да продаш, ја га узимам и онако и чикам те, да од сада ногом крочиш у тај забран. Он је од данас мој кум!“. Кум Алекса је само рекао: „ Куме, Бога ти, а душа ти, па учини како знаш.“. И отишао је кући…

Насилник је изненада умро, и оставио сина јединца као наследника. Једног дана син позове раднике да секу дрва у кумовом забрану, радници одсекли једно дрво, али се оно налегло на друго, посекли друго и оно се налегне на треће. Даље нису смели да секу јер су могли изгинути. А кад је дошао наследник, он се направио важан и способан, јер га је потерала клетва кумова, па почне сећи треће дрво, она два налегну и преломе ово треће, и са великим треском сруче се на наследника и на месту га убију…

На опело је дошао и кум Алекса, прекстио се, и целио мртвог кума и рекао: „ Куме, Бог да те прости. Тебе је твој отац убио. Но, да си паметнији од оца могао си отето да вратиш и скинеш проклетство са себе и дома твога.“. Тако оста кућа празна и пуста и сва имовина њихова беше отета…

Ми можемо да радимо шта хоћемо, али и не докле хоћемо, јер кад Судба стане на пут онда наша сила не вреди ништа пред силом Божијом…

Нека вас све драги Бог чува…