Било једном једно дијете, спремно да се роди.
Једног дана оно упита Бога: “Чујем да ме сутра шаљеш на земљу? Али како ћу тамо живјети кад сам тако мали и беспомоћан?”
Бог је договорио: “Између многих анђела изабрао сам једнога за тебе. Тај анђео ће те чекати и бринути се о теби.”
“Али”, каже дијете, “ту на небу не радим ништа осим што пјевам и смијем се.То је све што ми треба да будем сретан.”
Бог каже: “Твој ће ти анђео пјевати сваки дан. И осјећаћеш љубав свога анђела и бићеш срећан.”
“А”, каже дијете, “како ћу разумјети кад ми људи причају, ако ја не говорим њиховим језиком?”
“То је лако”, каже Бог, “твој ће ти анђео говорити најљепше и најслађе ријечи које ћеш икада чути. И с много стрпљења и пажње, твој ће те анђео научити причати.”
Дијете је погледало Бога и рекло: “А шта да радим кад желим разговарати с тобом?!”
Бог се насмијао дјетету и рекао: “Твој ће ти анђео спојити ручице и научити те како се моли.”
Дијете каже: “Чујем да на земљи има злих људи. Ко ће ме заштитити?”
А Бог загрли дијете и каже: “Твој ће те анђео бранити, и по цијену свог живота.”
Дијете тужно рече: “Али никада те више нећу видјети.”
Бог опет загрли дијете: “Твој ће ти анђео увијек говорити о мени, и научићете како да будеш са мном, а ја ћу за тебе увијек бити ту.”
У том је тренутку на небу завладао мир, и већ су се могли чути гласови са земље.
Дијете је још на брзину њежно упитало: “Боже, ако сада морам ићи, реци ми барем име мога анђела.”
Бог каже: “Име твога анђела уопште није важно, али ти ћеш га звати МАМА.”