Писмо мајци…

Беле стазе ( одломак из романа)…
25. август 2017.
Мајка, твој анђео…
26. август 2017.

Писмо мајци

Јеси л жива, старичице моја?
Син твој живи и поздрав ти шаље.
Нек увечер над колибом твојом
Она чудна свјетлост сја и даље.
Пишу ми да виђају те често
због мене веома забринуту
и да идеш сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту…

У сутону плавом да те често
увијек исто привиђење мучи:
како су у крчми фински нож
у срце ми заболи у тучи…

Немај страха! Умири се, драга!
Од утваре то ти срце зебе.
Тако ипак пропио се нисам
да бих умро не видјевши тебе…

Као некад, и сада сам њежан,
и срце ми живи само сном,
да што прије побјегнем од јада
и вратим се у наш ниски дом.,,

Вратит ћу се кад у нашем врту
рашире се гране пуне цвијета.
Само немој да у рану зору
будиш ме ко прије осам љета…

Немој будит одсањане снове,
нек мирује оно чега не би:
одвећ рано заморен животом,
само чемер осјећам у себи…

И не учи да се молим. Пусти!
Нема више враћања ка старом.
Ти једина утјеха си моја,
свјетло што ми сија истим жаром…

Умири се! Немој да те често
виђају онако забринуту,
и не иди сваки час на цесту
у свом трошном старинском капуту…

Сергеј Јесењин

Оставите одговор