Господ и ми

Божија љубав и људска злоба…
13. август 2017.
Тишина…
14. август 2017.

Данашње време доноси многобројна искушења са којима се боримо, што на пословном, што на емотивном плану. Просто се питамо, како то више издржавамо, где је свим тим напорима крај. Да ли се уопште и види светло на крају тунела, има ли наде…

Беспотребно стављамо свој живот и надање у рука белосветских политичара, надрилекара, при томе упадајући у многобројне замке које су свуда око нас. Многи од нас завршавају у канџама секти, које испирају мозак, који нам је ионако више на резерви. Људи замишљени иду улицама, причајући сами са собом, сећајући се неких својих „ срећних“ времена, младости и шта их то задеси у старости. Млади изгубљени, дезоријентисани, чији се идеал живота свео на чињеницу како што пре побећи одавде…

Али, да ли у свем том лудилу, сивилу, да ли у том колективном безнађу постоји неко или нешто што нас може покренути, нешто што ће поставити преграду од ветрова овог живота који нас немилосрдно шамарају…

Наравно да постоји…

Стоји на вратима наших срца, куца и чека да ли ћемо Му отворити…

А ми занесени у шарене лаже овог света, верујемо другима или нечему, пропалим идеологијама, врсним вођама, духовним гуруима разних врста…

Нека нас ова прича мало подсети на Неког Ко нам је тако близу, а опет, због нас, тако далеко…

Једне ноћи је човек уснио сан: сањао је да је ходао дуж морске обале са Господом.Преко неба су бљештала прозори из његовог зивота.и сваком прозору приметио је два трага од два пара стопала, један траг је био његов а други од Господа.Када је… и последњи прозор његовог живота бљеснуо пред њим, он се окренуо да погледа стопала у песку и примети тада да је на много места дуж његове стазе живота-само један траг, само један пар стопала.И то баш на оним деловима његовог живота који су били најтежи и најболнији.То га је зачудило и засметало му те он за то упита Господа: Господе драги, ти ми рече, да од трена када почнем да те следим, да ћеш Ти увек бити уз мене, чувати ме, зашто онда остави ме да у најтежим тренуцима мога живота, ходам сам? Не разумем зашто ме остављаш када си ми најпотребнији?
Господ му одговори:,, Драго моје дете, ја тебе волим и чувам и никада те нисам оставио.У временима твога искушења и твоје патње, када видиш само један траг у песку, то је траг МОЈИХ СТОПА-то је време када сам те ЈА НОСИО “.

Оставите одговор