Хула на Бога…

анас су псовке и употреба ружних речи веома присутне у нашем народу. Мада, чини ми се, колико сам успео да приметим, код наше омладине као да постоји буђење по том питању и веома је лепо кад видите дете, које себе проналази у овом свету, како не псује Бога, Пресвету Богородицу, светитеље, цркву, него прође поред вас и од срца каже : „ Помаже Бог!“. Можда оно то мало и другачије каже, јер би било веома грубо да кажем да погреши, али види се љубав у њиховим малим срцима, видите колико им недостаје Неко Ко ће их водити у овим тешким временима…

Као опомена, поготово нама старијим генерацијама, није лоше подсетити се како, на жалост, пролазе они који се не буде и који упућује ружне речи према Свевишњем…

Из једног села у пожешком срезу одмах после рата, пет младића беху позвани у војску на одслужење војног рока. Они се пред полазак скупе код куће једног од њих, кували су ракију и пијанчили. Отац једног од њих узе чашу ракије и поче да благосиља њихов одлазак у војску, да им Господ Бог да здравље, сачува их од зла и напасти и врати живе и здраве њиховим породицама.

На то ће његов син рећи : „ А где си ти видео Бога ( познато питање у данашње време, зар не…)? Ако велиш да Га има , позови Га амо, да пијемо ракију!“.

Оцу беше јако криво што син тако говори и почне да га убеђује да Бог постоји, али син није хтео ни да чује, него продужи да хули на Бога и изговара још ружније речи. Њему се у томе придруже и остали, осим једног који је ћутао. Тако су пили и хулили све до поласка куће. За несрећу, онај који је започео и хулио имао је ручну бомбу коју је пронашао негде. Он је понесе са собом и кад су мало одмакли од куће, запали је и почне да витла са њом у намери да је баци од себе, али бомба му експлодира у руци и њега убије, а тројицу тешко рани и контузује. Онај пети младић који није учествовао у хуљењу, остао је неповређен…

Зато Свети апостол Павле саветује и опомиње: „ Не варајте се: Бог се не да ружити, ЈЕР ЧОВЕК ШТО ПОСЕЈЕ, ОНО ЋЕ И ЖЊЕТИ…“. ( Гал. 6,7).

Некима Бог плаћа одмах, а неке трпи и чека. Обично трпи оне који греше из незнања и слабости и чека да се освесте, покају и поправе. Бог не плаћа сваке суботе, али некима плати одмах, не чека суботу…

Да ли је ово довољно упозоравајуће? За неке, очигледно, на жалост, неће бити. Све до оног тренутка када се деси нешто у нашим животима, а потом покушавамо да пронађемо кривца у сваком другом, осим у нама…

Да се не заварамо, како сејемо, таква и жетва иде…

ТАКО СВАКО ДОБРО ДРВО РАЂА ДОБРЕ ПЛОДОВЕ, А РЂАВО ДРВО ДОНОСИ РЂАВЕ ПЛОДОВЕ. НЕ МОЖЕ ДОБРО ДРВО ДОНЕТИ РЂАВЕ ПЛОДОВЕ, НИТИ РЂАВО ДРВО ДОНЕТИ ДОБРЕ ПЛОДОВЕ. СВАКО ДРВО, КОЈЕ НЕ РАЂА ДОБРА ПЛОДА, ОДСЕЦА СЕ И У ВАТРУ БАЦА…