Божија љубав и људска злоба…

Величина Христове љубави…
13. август 2017.
Господ и ми
14. август 2017.

Понекад замишљен у топлини породичног дома, док напољу ветар савија уморне гране дрвећа, која и каква је то величина љубави Божије, која нас окружује и чека на вратима наших срца. И што више размишљам, све мање знам, све ми је мање јасно. И боље је тако…

Примера бескрајне љубави Божије које се крије, али и открива у овом свету, је безброј…

Ево још једног који ме посебно ме је посебно инспирисао…

Живела некад једна жена, до зла бога пакосна, па умрла. И не остави за собом никаквог доброг дела. Шчепаше је ђаволи и бацише у огњено језеро. А њен анђео чувар стоји па мисли: Да ли бих се могао неког њеног доброг дела сетити, па да кажемо Богу? Сети се и рече Богу: Она је, вели, у башти главицу лука ипчупала и просјаку уделила. А Бог одговара: А ти узми, вели, ту главицу лука, пружи је према језеру, па нека се ухвати за њу и нека помоћу ње исплива напоље. Ако је извучеш напоље из језера, нек иде у Рај, а ако се лук прекине, онда нек остане жена тамо где је и сада. Потрча анђео жени, пружи јој главицу лука: на, вели, жено, хватај се, покушај, ако можеш напоље. И стаде пажљиво вући, и већ је био извукао, али остали грешници у језеру, кад видеше како њу вуку напоље, почеше се сви за њу хватати да би и њих заједно са њом извукли. А та је жена била као отров зла, па их поче ритати ногама : Мене он вуче, а не вас, моја је то главица лука, а не ваша…
Но тек што она то рече, а лук се прекиде. И паде жена опет у огњено језеро и гори у њему и до данашњег дана. А анђео заплака и оде…

Може ли се на лепши начин описати Божија љубав и људска злоба…

Не може се свако на силу ни у Рај утерати, речи једне дивне жене коју сам давно чуо…

Кажу, да је Бог толико добар да би и самом нечастивом опростио, када би се он покајао, али он тера по своме до своје коначне пропасти, која је близу, веома близу…

Нека вас драги Бог чува…

Оставите одговор