Моја земља, моја Србија…

Вера твоја спасла те је…
1. августа 2017.
Кад игра више није игра  
4. августа 2017.

 

 

 

Моја земља лежи у срцу Балкана. Она је православна, малa али веома драгоцена, као бисерна шкољка која лежи на дну океана. То је моје земља, моја Србија.

Поносна сам што сам Српкиња и српског рода. Волим свој народ, своје порекло и сво богатство коју носи ова јединствена земља. Препуна је ливада и пашњака, богата златним класјем пшенице, зелених густих шума и плаветнила река. Има прелепа поља сунцокрета, воћњаке и румене, сочне плодове. Моја земља Србија је препуна лепоте, манастира, националних паркова и других драгуља које нам несебично даје. Има добре и ведре људе, веселу и несташну децу, обичаје којих се не стиди, радо их даје и преноси са колена на колено. Србија је земља великих људи, које нам је у наследство оставила света лоза Немањића. Земља Светога Саве, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића. Много је великих и малих људи, који су своје животе уградили у темеље ове лепе земље. Натопљена крвљу јунака, муком радника и сељака, молитвом својих светих људи.

У свету постоји много држава, много народа, али је у мом срцу, заувек, самој једна, моја Србија.

Оставите одговор