Велики научници о Богу…

Велики научници о Богу…

Исак Њутн, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн, и Блез Паскал само су неки од великих научника који су веровали да религија и наука иду “руку под руку”. Неки од њих имали су своје, потпуно индивидуално виђење религије, док су други тврдили да знају да Бог постоји.

Наравно, постоје и они који не верују у постојање Божије, али о њима неће бити речи…

Дилемом да ли религија и наука могу да иду “руку под руку” бавили су многи велики умови наше цивилизације. Док су поједини научници стриктно одбацивали постојање Бога, многи од њих били су дубоко религиозни и веровали су да су до својих сазнања стигли управо захваљујући Божијијој промисли.

Исак Њутн (25. децембар 1642 – 31. март 1727)

Док смо закон о гравитацији сви учили кроз причу о јабуци која пада са дрвета, основци су се са њим упознали кроз три закона о кретању, знатно је мањи број оних који су Њутна упознали крпоз његово значајно тумачење Библије.

Исак Њутн рођен је на Божић, 25. децембра 1642. године, те је сам дан његовог рођења указивао на то да ће религија бити уткана у његов “живот и дело”. Умро је 1727.

Уз свој научни рад, велики део свог живота посвето је проучавању Библије и библијских текстова. Према неким предањима, Њутн је свакодневно читао Свето писмо и током свог живота је написао преко милион речи тумачећи управо ову свету књигу.

Иако се верује да их је било неколицина, само једна његова књига о светом писму је објављена. Шест година након његове смрти Џ. Дерби и Т. Браун издали су Њутнову књигу “Опсервације о пророчанствима Књиге пророка Данила и Апокалипсе Светог Јована”.

Њутн је кроз своја дела о религији говорио о томе да су ове књиге пророчанства дате тако да трајно сведоче о чињеници да светом влада Божје провиђење. Ипак, он је приговарао коришћењу пророчанства у покушајима да се предсказује будуцност.

Њутн је током целог живота стално поредио своје експериментално и теоријско разумевање науке са својим читањем Библије. Он је сматрао да је садржај ова два извора истине тако потпуно компатибилан да је сматрао сваку реч у Библији исто онолико тачном колико су то једначине математике и физике.

Алберт Ајнштајн (14. март 1879 – 18. април 1955)

Један од најзначајнијих умова у историји света, који је формулисао специјалну и општу теорију релативности никада није јасно рекао да верује у Бога, али је себе често називао религиозним човеком. Као одрастао своје веровање је називао “космичким религиозним осећњем”. Рођењен је у породици атеиста, али је увек говорио да наука и религиознот нису у (потпуној) супротности.

“Не мислим да су неопходни случајеви у којима су наука и религија у природној супротности. У ствари, мислим да има веома мало везе између ово двоје. Даље, мислим да је наука без религије хрома и, у обрнутом смислу, да је религија без науке слепа. Обе су значајне и зато треба да раде руку под руку”, говорио је Ајнштајн.

Међутим, Ајнштајн није веровао у молитву и идеји да такав облик обраћања може да помогне научнику у његовом раду.

У књизи “Драги професоре Ајнштајн: Писма деце Алберту Ајнштајну и назад”, коју је уредила Алис Калаприс славни научник је једној девојчици на следећи начин одговорио на питање да ли се научници моле Богу.

“Научници верују да се свака појава, укључујући и оне које су везане за људска бића, догађа према законима природе. Из тог разлога научник не може бити наклоњен веровању да на ток догађаја може утицати молитва, односно, жеља која се манифестује натприродно”

Михајло Пупин ( 9. октобар 1858 – 12. март 1935)

Један од наших највећих научника и проналазача Михајло Пупин само је један у низу великана који су веровали да наука и религија могу да иду “руку под руку”.

Пупин је током свог научног и експериметалног рада дао значајне закључке важне за поља телеграфије и телефононије, ентгенологије, а има и великих заслуга за развој електротехнике.

Највећи део живота провео је у САД-у, а био је члан Француске академије наука, Српске краљевске академије, председник Њујоршке академије наука, председник америчког савеза за напредак науке и почасни доктор 18 универзитета.

О својој религиозности често је говорио, наглашавајући да зна да Бог постоји. Говорио је: “ Не, ја не верујем да постоји Бог. Но ја знам да Он постоји. И то ми је једино знање што има неку вредност од свег мог знања”

У писму које је послао мајци:”Сваким кораком напред у свом науцном истразивању све сам близи ономе сто си ме у детињству уцила – Богу“.

Блез Паскал (9. јун 1623 – 19. август 1662)

Овај француски математичар, физичар и филозоф био је дубоко религиозан и један је од ретких научника који се вец у својим тридесетм годинама потпуно окренуо религиозности, и приучавању “величине и мистерије живота”.

Његов аскетски начин живота произилазио је из веровања да је потпуно нормално и природно да човек пати. Умро је 19. августа 1962 године, а поселдење речи биле су му “Нека ме бог никада не напусти”.

Подсећамо Вас на неке Паскалове речи о Богу и религији:

* “Тиме што се отворено јавља онима који Га свим срцем траже и скрива од оних који свим срцем беже од Њега, Бог регулише људско знање о себи. Он даје знаке видљиве за оне који Га траже и невидљиве за оне који су равнодушни према Њему. Онима који хоће да виде Он даје довољно светлости, а онима који неће да виде даје довољно таме.”

* “Постоје само две врсте људи: с једне стране праведници који се сматрају грешницима, а с друге грешници који се сматрају праведницима.”

* “Срце осећа Бога, а не разум. Ето шта је вера: Бог кога осећамо у срцу а не у разуму.”